Мали бы сьме памятати на каждого

Довго єм глядала медіум, в котрім бы єм опубліковала свою статю. Статю о старенькім і одданім Русинови. Русинови котрый жертвовав цїлый свій плодный жывот нашым людём, нашій русиньскій ністорії, нашым русиньскым будителям, церьковным і світьскым. О многім писав, публіковав і інформовав русиньске жытельство своіїма рефератами, публікаціями і фотодокументаціов на многых бісїдах, семінарах, конференціях, академіях і громадах.

Днесь тому вызначному, мудрому і одданому высше 80-річному Русинови не є хто верейно, перед шыроков громадов Русинів повісти холем єдно речіня: „Важеный Мґр. Гавриілу Бескиде, дякуєме Вам за вшытко, што сьте про нашых людей зробили...“

Read more …

Ґу означованю 90-рочнїци од початку виходзеня „Руских новинох“

У уводнїку у першим чишлє „Руских новинох“ автор наводзи: „Руски новини“ буду преношиц гласи, як ми Русини, розшати широм швета, жиєме и напредуєме, на цо ше змагаме, цо нас цеши, а цо болї. „Руски новини“ буду нас медзи собу вязац, як до снопа, до єдней громади, да будземе силнєйши и шмелши. Вони нам буду труба, цо нас будзе зволовац на позор, да ше вєдно тримаме, да нє даме препаднуц нашому язику и вири, бо лєм дотля зме Руснаци док то зачуваме. Одорвани од пняка велького руского народу и по судьби Божей руцени аж ту долу на юг, отримали зме ше през столїтия, та то сцеме зробиц и далей: зачувац свою народносц. За тот циль нам буду служиц нашо новини“. У тих даскельо шорикох висловене и циль и улога „Руских новинох“ у живоце Руснацох у Югославиї.

Read more …

Скоро вик друкованого слова

Скоро вик од свойого иснованя „Руске слово“, як нашлїднїк „Руских новинох“, заш лєм ма вельку одвичательносц же би зачувало руски язик и розвило информованє по руски. Тота новина би мала пласовац змисти котри повяжу ґенерациї, реґиони на простору бувшей Югославиї дзе жию Руснаци и отримаю вязу зоз державами Горнїци, як и у новей дияспори – у Сиверней Америки.

Прето ше „Руске слово“ муши меняц. „Руске“ од того числа постава колор виданє, зоз змистом и дизайном маґазину у котрим би требала доминовац тижньова приповедка и фотоґрафия.

Read more …

Русинськоє Націоналноє Сято

Сёгоручноє Націоналноє Сято Русинув Мадярщины одбыло ся 24. мая у майглавнуй и майкраснуй у державі Базілицї Сятого Штефана. Нараз уповіме, же атмосфера была величественнов и правдиво сяточнов. Жаль, же у новинцї йсе не мож передати на папірьови, айбо стовкы Русинув з цїлуй Мадярщины и многочиселнї гостї стали свідками сята, доимы од котрого, віруєме, надовго ся лишать у їх сердцёх. Ключовым событіём стала Благодарственна Сята Літурґія, котру откончив Преосященый и Преподобный отець Фюлёп Кочіш, Єпископ Гайдудороґськуй Ґрекокатолицькуй Єпархії. 

Read more …

Vymyslení separatisti alebo šlabikár (ne)žurnalistiky

Keď počas celej krízy ukrajinské a ruské médiá stoja na antagonistických pozíciách a v 95 percentách sú ich informácie skôr báje a propaganda, ako ozajstná žurnalistika (niet asi jedného dňa, kedy by sa už na 100 percent nezačala otvorená vojna, intervencia, už bolo vidieť aj tanky), v správach o zakarpatských protestoch si môžu podať ruky. Tak jedna ako aj druhá strana informuje, že za protestmi stoja Rusíni. Lepšie povedané „rusínski separatisti“.  Jedna strana, tá ukrajinská, potrebuje Rusínov predstaviť ako „separatistov“ a „moskaľov“, ktorí chcú rozbiť krajinu a tak má Kyjev vlastne opäť argument na to, prečo neuznať Rusínov. Ruská strana zase chce ukázať, že nielen na východe Ukrajiny žijú ľudia, ktorí v Moskve vidia svoju "spásu". Tak jedna ako aj druhá verzia nie sú ničím iným, ako škaredou propagandou, ktorá si pre svoje ciele a zámery našla ako obeť Rusínov.

Read more …